Данијел Дефо – „отац енглеског романа”
Преко 250 дела, али запамћен по овом роману. Више филмова и серија према овом роману: 1954, 1970, 1997…
Не зна се са сигурношћу да ли је рођен 1659, 1660. или 1661, али је сигурно да је умро у немаштини 1731. у Лондону. Тек касније му је подигнут споменик у Лондону.
Презиме Foe (непријатељ) те је сâм додао племићку одредницу ДЕ.
Књижевни род: епика / епска поезија
Књижевна врста: авантуристички, пустоловни роман
Тема романа је живот Робинсона Крусоа на пустом острву.
Идеја романа је пишчева жеља да забави читаоце авантурама које су иначе биле актуелне у то време.
Поруке романа су:
Ма колико тешка и неизвесна ситуација била, човек мора да тражи излаз из ње и да буде истрајан у свим мукама и напорима.
Вера у бољи живот одржава човека ведрим и здравим, насупрот дубинама очаја које прете са свих страна.
Не смемо пасти у очај. Треба да верујемо у спас и у бољи живот.
Једини пут опстанка у животу јесте издржљивост у мукама и снага у надама.
Спас од било каквог проблема је у раду и сталном учењу о савладавању проблема.
Човек природу може потчинити својим потребама, али мора и да брине о њој не би ли му што дуже трајала.
Никад не реци никад.
Без муке нема науке.
Од начина изражавања читалац јасно уочава следеће:
- описивање или дескрипција (ентеријер, екстеријер, пејзаж, портрет)
- приповедање (у првом лицу) (хронолошко)
- дијалог (са Петком, на пример)
Jel moze jos nesto da se doda naprimer Forme pripovedanja Fabula i tako to
ОдговориИзбришиFabula
ОдговориИзбришиRadnja roman se pripoveda u prvom licu. Autor nam o događajima govori kao da ih je sam proživeo. Roman počinje pričom o tome kako je otac glavnog junaka želeo da mu sin postane pravnik, ali „ja sam ludovao za morem, kaže Robinson, i taj moj zanos tako se jako sukobljavao sa očevom voljom, pa i sa njegovim zapovestima, i preklinjanjima i odvraćanjima moje majke, da čovek mora pomisliti da je u mojoj naravi bilo nečeg kobnog, nešto što je težilo nesrećama koje su me očekivale“.